Nosim se SA stilom

 

..kao famous..

 

Subota prolazi kao običan dan. Sve te čeka.. imaš planove, ciljeve, ambicije.. Kad otvoriš oči, kao da znaš šta te čeka. Nadaš se dobrim, boljim, najboljim očekivanjima. Nekad se desi ‘pod konac’ , nekad ništa ne štima, nekad se iznenadiš a nekad si zahvalan.

Život prolazi kao običan period vremena. Drž-ne daj, šiba pored tebe. Nekad ujutro uočiš sedu ili novu boru ili malo veći stomak ili skontaš da si usporeniji, nevoljan, ili uočiš prednosti, budeš ponosan i na podočnjake, manje vajt tith, manje kose.. Izbaciš na sto neodoljivi šarm, fantastični ‘vokabular’, pun politički obrazovan do jaja, odeven do koske, pun para i..

Prošlog meseca muvala su me stare ljubavi. Girls&Boys. Jednog meseca: tri live i jedan preko žice. Mogao sam imati četri vođenja ljubavi jednog meseca, tri u Subotici a jedan u Beogradu. Devojke su insistirale. Muškarci su nekad sa tim pogrešnim muvanjem (primer, rukuješ se, a tip ti golica dlan iznutra prstom, fuuuj!) ispadali kao stari fićooo.. zašto sam odbio sve?! Pitam se i dalje. Nemam više fb (cure nisu ni verovale!). Ne privlače me oženjeni. Ne privlače me muškarci. My name is egoista, huuuuuuge egoista.

Imam volonterski posao na radiju (ime radija poznato redakciji J). Radim godinu dana, nekad jedan, nekad dva dana. Uradio sam dva intervjua. Imam svoju emisiju 8ustvari čitam nešto-tuđe) ali, moje ime se čuje u najavi i u odjavi. Radim po četiri sata i jako se umorim, ali se srećno umorim. Pisaću više o tom poslu.. ones upon time..

Kaputi u ormanu mame me tek polovinom novembra. Imam: dva crna, jedan sivi, jedan teget, jedan maslinasto zelen, krem za kišu, bundu, kožni sako, skaj jaknu,  i par super sakoa.

O broju košulja drugi put.

Advertisements
Posted in Uncategorized | 3 Comments

All we need is love

Back 3d (again?!)..

 

Osmi oktobar 17te kotrlja se.Kad pogledaš okolo,hm..

Ljudi nemaju te osnovne točkove za običan, osnovni način kretanja.Svejedno im je šta obuju.  Ljudi više vole vrata na kolima, poslu, banci, hotelu sa ljubavnicom, kafiću, više vole i prozore, a najviše na kompu. Ljudi više vole klopu. Cigarete. Alkohol. Filmove,knjige,muziku.Putovanja. Druženje. Religiju.

Ja se zovem Sakupljač.

Volim cipele. Volim i patike. Volim čarape (imam čarape iz Švajcarske, BiH, Makedonije, Mađarske,Norveške, Amerike). Imam bar 50ak para, različitih boja. Volim kreme za noge, dnevne, pilinge, noćne. Imam turpije za noge. „Grickalice“.  Dezodoransi za stopala. Smislio sam da na tabane stavim dečiji puder i nema više znoja. Kupujem i uloške za patike. Ove godine potrošio sam 6000rsd na 4para:dva para patika, cipele i papuče. Sutra čekam prvi put naručene polovne najke za 400rsd.

Kupio sam novi cipelarnik, stari i prastari cipelarnici nisu dovoljni. Imam dvadeset  šest para obuće, u cipelarniku. Bude okolo još dva,tri i roleri (zabranjeni!). Napolju imam čizme za poslove, papuče za leto, klompe, patike za šetnju.. Moj tata ima tri, četiri para UKUPNO. Moja mama ima desetak.

Ne mogu da prestanem sa kupovinom obuće. Bes mi izlazi kroz noge. Nisam fetiš-lik. Ili jesam!?

Pratim rasprodaje..

Uvek imam izgovor: nemam ženu i decu pa mogu. Ili, ne pušim pa mogu. Ili, ne pijem,pa mogu. Ili, ne idem na jogu ili teretanu, pa mogu. Imam napade, epinapade, pa mogu da se utešim parom cipela(!?), zavaram se patikama ili se maskiram čarapama kao modni frik.

Sreća prođe za par sekundi, brzo prođe i vratim se neispunjenim,stoposto prazan.

Homeopata mi kaže da izbrišem bes i treba da kažem i ponavljam te ‘mantre’ da volim sebe. Gledaj sebe. Umiri se. Izbriši (opet) bes. Zagrljaji pobeđuju. Učini promene/odluke svaki dan po 320puta.

Posted in Uncategorized | 11 Comments

I want to know what love is

 

 

Pusti snovi su blizu. Vlažni snovi još bliže. Snovi su kao planovi za budućnost, uvek materijalni. Skoro uvek. Prošlost samo vuče nazad kao Titanik..

Ćutim pored kompjutera. Nemam ni tablet, ni laptop. Ne zračim se. Označio sam ovu godinu sa puno ciljeva. U prvoj četvrtini sam uspeo, uspeh je maksimalan.

Uklopio sam se. Nosim se sa parama, deo je u Banci, deo u sefu, deo u buđelaru. Zaradio sam o.g. (plus-minus 5%)  1500e. Trudio sam se. Razmišljam o investicijama. Ruke su mi slobodno slobodne.

Šta je ustvari novo u mene?

Skoro tri meseca sam laktovegeterijanac, inače sam mleko i sve mlečne proizvode smanjio na minimum. Izbacio sam meso. Totalno. Izbacio vegetu i slične začine. Izbacio ostale dve kafe, ostao sam na jednoj, povećao čaj, plus više voća, povrća, ribe, salata. Bio sam kod nutricioniste, dobio sam pregled, detaljni pregled i jelovnik i kontrolu za mesec dana.Vežbam redovno, po pola sata, imam šetnje svaki dan, između 30 i 60minuta. Radim jogu triput/nedeljno.

Rezultat? Za blizu tri meseca oslabio sam sa 90 na 84kg.

Pročitao sam šest knjiga plus dve sam kupio. Doneo sam bar 1000kg kamenja za ukras oko mojih jelki, staviću jednom fotku ovde. Upoznao sam tridestak ljudi UŽIVO. I nisam skroz zahvalan za to. Ne idem na fejs celih 90dana i neću ići i dalje, raspitaću se kako da izbrišem sebe sa neta. Želim da živim drugčije. Napisao sam da ćutim pored komjutera jer ne razumem pravila ovog modernog društva. Imam određene dijagnoze, već sam dobio i druge, kao naprimer luckast, ali ne razumem. Nemam zle porive!! I dalje mislim je sve novo- čudno novo. Sebično je kad se osloniš na sebe. To vodi do samoće. Dobio sam ‘epitet’ da sam filozof. Da fantaziram. Da ne razumem život. Kažu da ću živeti 200godina. Možda živim od njihove pozitivne energije.. Ovog meseca imam grozan raspored, idem na dve,tri kontrole, idem i na Sajam u NS, idem i  na dve žurke, osnovna i srednja, planiram predstavljanje sebe u najgorem svetlu (bar će se skloniti od mene bar tih 2,3sata sa glupim pitanjima?!), kupio sam cveće za baštu-zalivanje je obavezno, imamo mačiće na sve strane, čekamo i prasiće ovih dana, moja nećaka putuje (opet) u Ameriku, i,  čekam inicijativu jednog sastanka, bitnog sastanka za moj seksualni život..

Puno radim na selu i to me nervira jer ne znam reći STOP.

Posted in Uncategorized | 6 Comments

Kape menjam kao vreme

 

 

Cela nedelja nije bila paklena. Samo devedeset pet posto.

Bilo je akcije, kao u crno-belim filmovima, ovog puta previše sinhronizovano. Bilo je i cike i vike, tu mi je pomagao bensedin, MFF. Kod pesme, bilo je čak i džezera, nove slušalice ljubičaste boje nije ostala ravnodušna. Održavam svoju bradicu efektno i tatine brkove, kupio sam tati i meni sapun za brijanje, proizvođač Albus (N.S.), ceo grad sam prevrnuo (mesecima) da bih, neočekivano, (u farbari) otkrio policu u uglu (na vrhu police) ovaj proizvod i pazario tri pakovanja, za bar tri godine.. Moja mama je proslavljala imendan, Marija, tri dana.Utorak smo bili u crkvi, pravio sam rustične kolačiće, sa pekmezom, eurokremom i prelivom od šumskog voća, čitao sam, odmarao, uživao, to je kao veliki praznik ovde na severu, kao ne smeš da radiš nešto preterano, primaš čestitke, čekaš goste, sve u svemu-praznik.

U sredu je bila jedna Sestra sa ćerkom, imao sam posla i oko kuće, u kući, pomoć oko ručka (prava gozba!), bio sam aktivan na svim poslovima, posle ručka samo išli tata i ja u crkvu (peške) da posvetimo jabuke i perece i kifle i doveli smo dve gošće na kafu i fanke, domaće fanke. Pada je kiša. Krivim sebe za odvratnu ljubaznost, ali to je dobra-loša osobina. Ili mnogo mnogo loša osobina. Čak sam ih otpratio do autobuske stanice, sa kišobranom, peške. Posle sam otpratio i Sestru i sestričinu do iste stanice uz istu pojavu kiše, kao iz kabla. Peške.

U četvrtak: druga Sestra sa celom porodicom, došli na ručak posle posla, dobio sam na poklon int.crni hleb, (piše Momo Kapor da  beogradski narod neće beli hleb!) a ja sam njoj (Sestri) poklonio voćni musli (novo) za klince, odmah je pitala za cenu. Odnos škorpija-škorpija. Mislim, naš razgovor se bazira na ko-je-tu-UVEK-u-pravu. I, u životu ne moramo uvek o hrani. Igrao sam karte sa klincima, utvrdio sam da je ljubomorna što živim sa roditeljima, neka tradicionalna ljubomora.. Ispitivala me za lekove homepatiju, kako sam napravio kolačiće, kad sam oprao zavese.. Konstatujem da sam alergičan na ispitivanje.

U petak sam bio raspoložen za šoping. Tri sata za šetnju i punjenje ranca. Odrekao sam se automobila. Vozača. Kontrolu. Kupio sam svašta na drugačijim mestima; pijaca: pronto za drvo 160rsd, pastu za zube 120rsd, ananas u konzervi 140rsd, 0,5kg pečuraka 100rsd, 2kg narandža 120rsd, 2kom tune i 2kom sardine 320rsd; pokupio kod čizmara mamine čizme 200rsd; kupio Politiku i kredit 300rsd; bio sam u bibliotekama regularnoj pa u dečijoj; pa u banci; pa u RM, nekim starijim gospođama pomažem oko komjutera;  seknd-hend, tu ništa baš ništa za mene; pa me pokupio vozač, pa market, tu još 800rsd: farbara sa sapunima 500rsd; pa pumpa, i to tako dođeš kući srećan bez pet ili šest hiljada..

Juče sam puk’o od posla. Prvo, opet kolačići, pa baklava, (trebalo mi je 4sata!)  spremio sobu i dnevnu sobu, pomagao tati napolju, uveče šetao, počeo nos da se javlja, pa kijanje, pa me bolela glava.. Antibiotici. Čajevi. Čak sam dobio i temperaturu.

Danas odmaram. Bez crkve. Spavam i čitam i odmaram. Pogledao sam film u tri dela. Čajevi. Mala šetnja. I , samo jedan citat patrijarha Pavla:

„ ČOVEK VREDI ONOLIKO KOLIKO POSLOVA MOŽE DA RADI“.

 

B.Mrazica

Posted in Uncategorized | 6 Comments

Pobednički post

 

 

Duša mi puna..!!

Mir prolazi mojim šorom, pored mog salaša, mojim putem tiho. Nosi neke nove,pozitivne vesti, nosi neki veliki šešir (bez belog zeca), mož’bit da ova dosadna kiša sipi k’o pare u januaru.. Čakšire su crne, landaraju pošteno, dostojanstveno.  Sve je ravno, svaki dan menja boju i namenu, kao na primer, traktori se busaju u marku ili u dizel ili veličinu prikolica ili one precenjene mašine. Umene se više računa funkciju/namenu sadržaj bokserica, ili kad dođe proleće više ni ne koristim te gaće, nego Ga pustim da se klimavo klima, pa neke devojčure, čak i neke nane češće  šetaju mojim šorom..  Kao, slučajno..

Kad se šetam, udišem i izdišem. Brojim: jedan, dva, tri, četiri i izdišem vrlo brzo, već na tri i ¾, jer moja pluća nisu spremna na velike izazove. Dok se šetam srećem različite ljude. Poznajem svih hiljadu i trista. Razmenimo nekoliko mini-rečenica i prođemo. Svako ka svojim ciljevima. Nekad pomislim da provedem ceo dan pored prozora, uzmem papirni dnevnik i zapišem zabeleške o promeni tog i tog dana. Trebao bih da ocenim prolaznike: stajlig, pa cegere, pa obuću, da li neko puši ili ne, da je nego spor ili ne, treba da otvorim pendžere da prisluškujem razgovore mobilnim telefonima (ili priča sa sobom, to je redovna pojava SVUGDE?!), pa da se ekcentrično pojavim u kafani u majici sa natpisom „PENZIONER, PA ŠTA?“..

Pobegao sam na tavan ove nedelje i našao sam Uspomene: pisma, slike, kasete i ploče, moj bicikl iz detinjstva, ogromna drvena pegla, pločice za kupatilo (roze i plave), stari ormani, i stotine staklenih flaša. Prašina, na sve strane. Vidim ga u fjučr kao moj atelje, ima svetlosti i vazduha, pobediću i fobiju od visine. Pogled je zadovoljavajući. Spremiti ulog. Otvoreni snovi..

Dobio sam iha-ha i oho-ho za 7dana. Od Sestre original, nova majica,Pjer Kardin from Paris (wow!!) za jednu crvenu, od  druge Sestre nove XXL radne pantalone, sa tregerima, za jednu crvenu, isporučio sam zvezdu (nisam naplatio!!) a dobio sam dva pakovanja crvenih paprika,zaleđenih ofkors, dobio sam recepte za dž, dobio sam u petak Politiku, hvala komšinici, bio sam kod psihologa, dobio sam vredne saveta i saveta (ovo je tek početak), smršao sam pola kile, vežbanje isplati, dobio sam new friz (od druge Sestre), dobio sam zakazane dve kafe sa dve stare poznanice/prijateljice.. Osećam se BOGATO!!

Sutra mi je imendan. Danas je 365. dan bez epilepsije. Godina, heeeej, godinu dana sam ‘čist’!!

Party soon?

 

VAJLD

Posted in Uncategorized | 11 Comments

Nije u životu idealno sve

„Ne pravi od tuge nauku..“

Grozno je počela ova godina. Hladno je i severu bez obzira što nemamo snega.  Počelo je naopačke, suprotno od znakova, sve u .. Komp je crk’o, i to tridesetog decembra, virusi+monitor, pa,  yuga su ‘odradili’ pored Crkve(!?) za celih 6000rsd (pokloni, nova oprema za popravke), nismo imali vode ceo dan u kući.. Sve košta, a neko se smeje na muku, neko se ruga muci, neko uživa u mukama.

Imao sam čitanje u Crkvi.  Jednostavno. Kratko, sažeto.  Sve je upropastila Trema, došla iz Srca, bacila neku crnu Senku na Oči, ubacila neki kao puc-puc otrov u usta, da ne veruješ, imao sam 200-na-sat to srce, 300 u očima, već sam čitao kao da nabrajam. Zaključak, ako baš-baš želiš d best, nekad završiš kao luzer. Preživeo sam.  Go on!!

Dobili smo velike račune, i moja košinica 1 isto i komšinica 2 isto i 3 i 33-ća..eee, stigla u selo politika i izbori stranke, izbori marketa, banke, haljine, izbori izbora i  itd,itd,itd.. i prešao sam preko toga. Komšije imaju samo izbor piva ili rakije. Vino je van konkurencije. Slavio sam 40dana bez novina (jeeee!!).

Vežbam 25min po danu, smanjio sam i kalorije.  Slušam Miladin Šobića  često, nova zanimljiva stavka.

Imam čudnog rođaka. Bio sam kod njih da im ispostavim zvezdu, njegova žena je to naručila još pre. Ispitivao me kao sudija. Do sitnica.  Koliko mi treba do penzije, koliko imam staža, koliko sam bolestan i kad ću kod doktora i kad ću kod doktorke i još bar vezanih 20ak pitanja. Ja sam odlučio da imam pravo da saopštim vesti o mom životu određenim ljudima. Njima definitivno NE. Bilo mi je loše ceo dan. Verovatno je to moja glupa emocija da se iznerviram na glupa pitanja. Odgovori su bili ludi, luckasti i smešni, a potpitanja ozbiljni. Prošlo me je, posle nekog vremena. On, njegova žena i sin i ćerka žive u kući sa miševima i pacovima, žive u smeću, prljavštini, primaju sve goste i ogovaraju sve redom, psuju i vređaju se, nemaju zdravstvene knjižice, lenji su, pegla je misaona imenica, čistoća je 0.. A ja? Godinama sam im pomagao, i sinu i kćerci u životu, i da se spustim još na taj nivo da priznam nešto da bi bila to tema meseca.. Sin još radi, ali nema zube i nikad nije imao seks do 25.?! Žalosna priča.

Nije ustvari tako loš početak ove godine. Naučio sam da pravim i slane i slatke kiflice za goste, pravio sam i sladoled, imam nove goste sa novim ciljevima.. Prodao sam svog bika za 1070e. Pratio sam vaterpolo, i pobedili!! Smanjio kafu. Sad volim malo vino. Gradim emocije kao kamenčić po kamenčić, da otopim srce, da oslobodim toplotu oko srca, a osmeh poklonim i dalje onima koji su zaslužni.

A sebe?

„MAKE ME HOT AND I’LL MAKE YOU HAPPY.“

Posted in Uncategorized | 9 Comments

Ipak, nije sve u lovi

Parna godina a i možda neki par?

Dakle, pun sam događaja, uglavnom su pozitivni, nezaboravni, uzbudljivi, skupi i dugački.. A, sa druge strane ima i u malim dozama oni ne-pozitivni.. Redom il’ ne, so, let’s go!

Bio sam na krštenju dečku moje rođake, bio sam KUM, on  ima trideset godina, zabavljaju se oni ‘vrapčići’ deset godina. Fuj. Dobio je misu, 6000rsd sat i ručak za nas troje. Pio sam vino, prejeo sam se, smorili su me smart fonima, video sam i drugaricu ..

Pijem i homeopatske lekove, tako kakvo je uputstvo, mama je paničarka, zvala je pet doktorica da me odgovori, a nije uspela. Efekti? Kosa više ne pada, jeeeee. Imao sam čišćenje organizma, jeeeeee. Spavanje, mnooogo bolje. Težina, tu i tamo. Zadovoljan sam, čekam još rezultata..

Kupovina: ove godine jelka će biti BOR, neće biti zlatan nego LJUBIČASTA, kupio sam te boje svašta (od sijalice do zvezde na vrh), dobio sam ljubičaste kućne papuče, imam Deda Mraza sa ljubičastim gaćama (on je već na lestvama na terasi), na google-u imam ljubičastu pozadinu, Crkvi sam darovao šest (broj NG!?) svećnjaka, tri su žute a ostale tri su ljubičaste, nove plafonjerke-lusterke u dnevnoj,predivne, itd,itd,itd.. Zaradio sam 10000rsd, za dva dana zaradiću još dve hiljade, na figuricama od gipsa; prodao sam krmaču jer me je ona ‘prodala’ bez prasića-vratio sam 18500 uloženih para; mama&tata su me častili sa 50e, imam nameru da ih spakujem na godišnji dve nedelje, pa da mi se kuća zove Harem, uuuuuu, pusti snovi..

Pročitao sam Alhemičara, Bibliju u Crkvi, sad nekog francuza (podseća na punjenog francuza), rezultate krvi (MOJA ideja), imam glukozu (šećer) 6 a od 6,1 je ‘opasno’, ma da, u budućnosti mogu da čitam sve u bolnici, net je čudo.. Tata i ja gledamo ‘Moja mama kuva bolje od tvoje’ svako jutro, pijemo kafu zajedno i cepamo se od smeha.. Nisam imao epi-napade ali sam ostao pri histeričnosti, to me više privlači..

Za NG ostajem u četiri zida plus terasa, a za reprizu već imam ponude.

Sabrao sam i odzeo, dajem sebi devet plus, sve u svemu (koče gramatičke greške).

Osim u ljubavi, tamo je nulica, nuletina, nuulaa, deset 0..

Ako mi se pokvari ovaj zajeban lik od mašine -komp,

hepi ol folks nju PARNA ijr!!

Posted in Uncategorized | 12 Comments

Krstaričin kanal #33+ sad je dostupan za mene

Plus i Minus

Rođendanska moja proslava trajala je tri dana. Pozvano je dvadeset troje, i svi su došli, dobio sam prekrasne darove, divne poklone, beautiful gifts, od tri koverte sa parama do slike, od hemije za tuširanje do dezodoransi, knjige (to je najbolji poklon), čokolade, med i kafice.. Svašta nešto, zasluženo, bio sam srećan, srećniji i najsrećniji. Napravio sam dva kolača (slavnu baklavu i osvežavanje sa ananasom), treći smo kupili (bela čokolada), četvrtu smo dobili(čiz kejk). Išli smo u Pozorište, „Brak Bet i Bu-a“, drama-tragedija-komedija, ja sam uživao, Hajdi se smejala kao neslana so a Dario pobožan bez granica.. U Crkvi dobio sam na poklon pesmu, koju najviše volim. Išao sam na groblje u ponedeljak, gužva, to je ok.

Krenuo sam na rehabilitaciju sa mamom, kao podrška, kao mamin sin, kao neko ko ima vremena na bacanje, kao doteran mamin sin dokazan gej..

Prodao sam new design of stars destak komada, sa štampanim omotom, imam naručeno još i zadovoljan sam. Sve je pod konac.

Posle tačno četiri godine, vozio sam se autobusom, od sela do grada, bez pratnje, ZNAČI Miroslav je PODIGAO GLAVU I GLAS i zaradio SLOBODU, bar tih 20minuta. Roditelji su preboleli moje napade, njihovu paniku i uživao sam 1001%, jeo jabuku i mislio o budućnosti taj dan . Drugo, kada sam sišao, išao sam kod ženske (privlačne vrlo) osobe koja se profi bavi homeopatijom. Juče, imao sam duplu pobedu, ustvari triplu pobedu, vožnja autobusom (sam), častio se homeopatijom i proslavio tačno DEVET MESECI BEZ NAPADA!!

Sad minus, ukratko i saženo, za tri dana, Hajdi me je maksimalno razočarala, nisam puno očekivao, ali sam potajno želeo nešto drugo, ne da te neko ismejava, da ti kaže da si ćelav, da se izležava pred mojim roditeljima (dupe na izvol’te), da traži sve i svašta, razabacuje se nekulturom, i nakon toga bila je hepi što putuje u Majčino selu u Međugorje.. Starija sestra moja je VRIŠTALA preko fona i zaslužila spuštenu slušalicu. Sl.dan smo se pozdravili poljuBcem u obraz.

Sve u svemu, tri dana kao prava avantura..Miroslave, živ i zdrav bio!!

Posted in Uncategorized | 10 Comments

Nataša je ispala sa spiska, bez seksa

Oni koji su navijali za Natašu nisu pobedili. Ja sam Zemlja a ona ona planeta koja je najdalje od mene. Ja sam vatra a ona led na kubik. Ima lep osmeh ali to i dalje ne znači ič, nada, nothing, ništa..

Dobio sam njen broj preko zajedničke prijateljice. Svako iskustvo čini ljude jačim.

Odveo sam je na ručak, u podne, pre 7dana. Nije bilo kiše, ali oblačno, nosili smo kišobrane, moj je bio crven, kao strast, kao ljubav, kao požuda; ona je nosila plavi kišobran, sa nekoliko nijansi plave, kao depresija, kao hladno, kao reka, stalno teče..

Ručak je bio moja opcija. Naručio sam Havaji salate za nas. Zanimljivi sastojci, ukus bio odličan, jedino na tom ručku bio je ukus salate odličan. Obično ja nisam bljutav.

Ja: kakvu kafu piješ?

Ona:mam me probudi oko 10 i donese mi kafu u krevet.

Ja:ti si razmažena skroz. Jel si jedinica?

Ona:nisam, imam i brata, i on je razmažen.

Ja:imam veliku kuću 130kvm(samo sam to slagao, istina je 99kvm).

Ona:ja imam i svoj stan, ne mogu da živim sama pa sam ga izdala.

Ja:šta voliš da kuvaš?

Ona:ne volim da kuvam, mama mi kuva!

Ja:ja obožavam da kuvam, bar 3put nedeljno.Voliš deserte?

Ona:ne, nikada ne jedem torte,

Ja:stvarno??!! Da li voliš da čitaš, učlanjena u Gradsku Biblioteku?

Ona:ne, već nekoliko godina ništa ne čitam.

Mi pričamo o putovanjima. Ja gotivim USA, a ona NE, nego Nicu (fuj-fuj!!). Išla je sa bivšim verenikom za Francusku, nekada. I priča da poseduje dva pasporta, ja nikad ne bih uzeo hrvatski, i da mi nude za dž, a ona, gnev anđela stiže ekspresno, izjava „ Srpski pasoš moj je skroz na dnu da pokupi prašinu“ tera me da izgubim apetit. Ja pljunem na CRO, a ona duplo pljune na SRB, prelazimo na politiku i muka mi je bilo, Bože sačuvaj. Prošlo je tih sat vremena, izlazimo iz restorana, i počinje njen epilog:

„Hvala ti na ručku, da nisam znala ko me je zvao ne bih izašla s tobom, a šta stvarno hoćeš od mene?“

Devojka iskrena, nema šta, ja, kao da me neko zakopao u tom mestu, mucam nesto tipa da se nismo dugo videli (izlizana fora) a ona „  Bolje da znam o čemu se radi“, ja konstatujem-pitam da ona nije udata, ona kaže da nije, kažem dalje; nema dečka, ona kaže taj njen nije stalan, ja je otpratim do stanice, priznam joj da me privlači(la) i da li bi išla u Pozorište, ona kaže da, lažno da, ja ushićen, lažno ushićen.

Brod nečega je potonuo sa autobusom, i par dana kasnije poslao sam poruku-sms-, bez odgovora.

Izbrisana je sa fb.

Never give up!

Lepo mi je na jogi, lepo mi je na Suncu, dobro je na selu, tata i ja idemo po njivama, dolazi moje staro društvo na rođendan, bar dva dana, ima da ih ugojim, torte, baklave, čokoladni mus, lazanje, pice, pogače, iha-ha-oho-ho mleka, sira i svakakve đakonije.  Razna pića. Poneće malo „ono“  što se mota. I neki stari mjuz. Sredio sam kuću, imam 3 kreveta za goste. Idem u čet. u nabavku, idem kod psihologa, u subotu u pozorište, u ponedeljak ću obilaziti moje pretke, nema smisla da ću primati čestitke na groblju na Svisveti.

Moja krmača je imala seks preključe, malo joj zavidim.

Posted in Uncategorized | 12 Comments

Never, never, never give up

I čin

Klasične izbušene farmerke (koje sam ‘zakrpio’ sa kariranim materijalom), tamno plave Terranova majica sa napisom belo-roze-zelenim natpisom ALOHA (from Novi Sad), kožne bele boje ALL STAR patike (Buvljak), NIKE tamno-plave boje kačket (Fešn Park) i na sitne svetle plave kockice LEGEND jakna i pederuša siva sa crvenim zibzarom CONVERSE(Beograd), i crne fejk naaočare, jurim na dejt sa Hajdi, petak,popodne,  dvadesetak stepeni, Sunce šapuće meni, hej, izgledaš k’o bombonica..

Zapažam nju sa trideset metara, vidim i kolica, nestrpljiva. Vidi i ona mene, Hajdi ljubi me u obraz, kaže kasniš dva minuta, grdi me, ja kažem to je moja taktika, smeje se, ima divan osmeh,  javljam se sinu njenom, kažem kako je porastao, kontam da je stariji, kaže ona, pa ima osam i po meseci,  prolazimo pored apoteke, kažem joj da se sačeka ispred, ona konstatuje da idem po eftil, traži pekmez koji sam obećao, zaboravio sam rekoh, kažem da ću prihvatiti bilo koju kaznu, ali joj pružam domaće, neprskane organske seljačke smokve, i zaslužio sam mini-smajli. Izlazim iz apoteke nakon dva minuta, dva musava bića gledaju me sa velikom željom za još nekoliko smokava, šetamo, idem da napravim obrve, sačekaćete me ispred, kaže ona, ja sam (očigledno) zbunjen, ali pogledam u kolica, bacim fejv Mate i dobijam još osmeh.

Šetali smo se nas dvojica, mislim JA sam šetao kolica sa neizmernom srećom, počinje moja uloga, ja obožavam decu, imam zalihu pozitivne energije, delim osmehe gratis, šetamo se po Centru grada, vidimo prvo jednog mog poznanika iz mog Sela, vraćamo se ispred Salona, puštam muziku i kažem mu da razumem te zubiće ali lg nije jestivo, ona izlazi, idemo u poslastičarnicu, vidim jednu grupu, a posle i drugu grupu iz mog Sela, kaže ona da ću biti glavni trač jer ja ‘vozim’ kolica, ulazimo, naručujemo nesove, a dobijemo sa gratis šlagom, pričamo, Mate je u mom krilu, miran, uživa, pravimo ogroman rusvaj po stolu, ona nas gleda.. Vidim taj mini vapaj u očima, čujem jako ti lepo stoji moj sin iz divnih usana, žali se na samoću, nervozna je kad hrani sina.. Posle se iskreno smeje mojim pričama, jede Šeherezadu i uživa maksimalno. Idemo posle na kokice. Kasno je, a biće i hladno. Lepo sam se proveo, pozvao sam ih na selo kad budemo pravili svinjikolj/disnotor.. Ona je tužna/srećna odlazi. Prvi čin, gotovo.

II čin

Zove se Nataša, prošle nedelje sam joj tražio zahtev za prijeljstvo preko fejsa, sledeći dan smo frendovi, ja sam kuražno-hrabar, zovem je porukama u inboks na kafu ili čaj popodne kad god joj odgovara, tišina Idan, tišina IIdan, ja treći dan pišem izvini ako napisao nešto loše, onda uveče dobijam odgovor da je ona zauzeta poslom ali može sledeće nedelje, ja odgovaram, super i izvoli broj moj mob., da se lakše dogovorimo.. TIŠINA. Nataša je jako slatka, mršava je kao igla, visoka i pametna, ima divan osmeh i nekako, na neki čudan način, dugo  nema momke! Ima drugarice, jel bi trebalo da ja smuvam takvu devojku preko (po meni NIKAKVIH) njenih drugarica?!Brate! Pa, da, užas! Čekam ja i dalje, strpljenje…

IIIčin

Ljubicu sam pozvao direktno fejs-to-fejs, ‘ruka u ruci’, posle mise, u nedelju da idemo zajedno u Pozorište. Ona kaže, pa ja sam umorna u to vreme! Ja (uporan) kažem, nikad te ne vidim po gradu, ali ona nikada nema vremena, ja se lepo smejem, ajde Ljubice, bar jednom mesečno na predstavu, ma nemam s kim da idem (fazon-saželjenje), ona je crvena kao ružica, ali dolazi njen brat i ulaze u auto i baj, baj.. Kraj trećeg čina.

Epilog

Joga me ispuni do vrha moje frizure,triput/nedeljno, san je stalno stabilan, a Duh u meni živi kao neki nevidljiv Brat. Stigla je moja sestričina iz USA sa divnim poklonima, jako je hepi, a ja delim sreću. Počeo sam da idem na Krstaricu-Pričaonica, svako veče sam tamo u sobi 33+, moj rođendan 33 će biti soon. Imamo 100kila oraha i treba svaki dan skupljati, to je super trening, uživam, pravio sam i minjone. Ložim. Pravim ručak bar triput/nedeljno, možda odlučim da Kuvar bude moje zanimanje. Peglam.  Idem sutra na tretman lica, bar masažu lica,  da se počastim. Sledeće nedelje možda  putujemo za Banju, bar sedam dana..

Posted in Uncategorized | 12 Comments